Aktivizam kroz ekran, najmoćniji medij a iz ugla JupiJE - kratkih VIDEO formi, pratite nas jupije.com!
This content isn't available at the moment
Mitovi i legende Dunava
Dunav je vekovima bio inspiracija i tema mitova i legendi.
Pominju se natprirodna bića poput Dunavskog vodenog duha, vila i Dunavskog diva.
U legendama đerdapskog kraja pominju se vlaška magija, vampiri – moronji, Šumska majka i Todorci – strašni trački dunavski konjanici koji napadaju ljude po mraku na Todorovu subotu, kao i da postoji žena u Donjem Milanovcu koja ima svog ličnog zmaja i da u Kladovu živi jedini zmajolovac u Srbiji.
Petrovaradinska tvrđava takođe ima svoje misterije koje su postale urbane legende.
Među njima su priče o skrivenom blagu habzburških careva u podzemnim tunelima, o Mariji Tereziji koja je navodno zatvarala svoje ljubavnike u podzemlje, legenda o velikoj zmiji sa Petrovaradina, takozvanoj nemani Peti, kao i mnogobrojne legende o mačkama, duhovima i ljudskim skeletima sa okovima.
bulevar books, knjižara koja svira, u utorak u 20h, projekcija filma o Dunavu u trajanju od 45 minuta, vidimo se.
Moda Štranda
Uz kupljenu ulaznicu za plažu išao je i obavezan kupaći kostim, koji je morao da zadovolji tadašnja stroga pravila.
Strogi upravnik policije bio je zadužen za kućni red i merio je dužinu suknji na ženskim kupaćim kostimima.
Kupaći kostimi koje su dame tada nosile, ne liče na današnje i više su sakrivali nego što su otkrivali.
Ukoliko su se dame usudile da se sunčaju bez gornjeg dela kupaćeg kostima, ulaz na Štrand bio im je doživotno zabranjen.
S vremenom su ovi kriterijumi spuštani pa se gospodi prvo tolerisalo otkopčavanje jedne bretele, a kasnije i nošenje gaćica koje nisu „suviše izrezane”.
U današnje vreme ti puritanski kriterijumi su nestali i na plaži slobodno paradiraju najmodernije kreacije dizajnera iz celog sveta.
НЕКАД ЈЕ БИЛО ЛЕПО ДРУЖЕЊЕ УЗАЈАМНО ООШТОВАЊЕ А САДА ТОГ НЕМА НАРОД ЈЕ ПОСТАО СЕБИЧАН
Štrand
Novosađani često kažu za Štrand: „Dunav je moje more”.
Štrand je najlepša, najveća ali i jedina uređena plaža u Novom Sadu koja potiče iz 1911. godine.
Postoji i spis iz 1884. godine o prvoj licitaciji za postavljanje dve kućice – svlačionice.
Prve kabine izgrađene su 1913. godine u tri reda i za Novosađane su stvar prestiža.
Početkom 30-ih godina prošlog veka Novi Sad je imao oko 40.000 stanovnika, a Štrand je mogao da opsluži čak 10.000 kupača.
Do Štranda je vozio tramvaj „Trčikaˮ koji je polazio iz Železničke ulice.
Od 2008. godine na Štrandu počinje da radi i klizalište.
Novosadske plaže
Prvi pisani trag o novosadskim kupačima i plažama potiče još iz 1827. godine.
Novi Sad ima samo jednu uređenu plažu – Štrand. To je najposećenija letnja turistička destinacija još od 1911. godine, kada je zvanično počeo da radi.
Popularne divlje plaže su: Šodroš, Oficirac i Bećarac gde se dolazi sa kućnim ljubimcima ali i mnoge druge koje su dobro ušuškane i skrivene.
Nizvodno od Štranda na bačkoj obali, na Kamenjaru se kupaju nudisti.
Nasuprot Štranda, na desnoj obali Dunava, nalazi se čuveni Kamenički park, a kao njegov sastavni deo i autentična Kamenička plaža.
Novosađani koriste svaki deo Dunavske obale, iako su neke od tih divljih plaža čak u blizini kanalizacionih otvora.
Omiljene plaže su i na ostrvima kao što su: Ribarsko ostrvo, Mačkov sprud, Majmunsko ili Karlovačko ostrvo, Dunavski Maldivi ili srpski Ko-Čang, udaljeno 15-ak minuta čamcem od Sremskih Karlovaca.
Novosadske poplave
Dunav je vekovima rušio sve što bi stanovnici Novog Sada gradili na njegovim obalama.
Prava katastrofa je bila poplava iz 1770. godine kad je Dunav potopio grad.
Tada su podignuti nasipi koji su bili prilično jaki i izdržali su visok vodostaj iz 1827. godine.
Međutim, poplave su i dalje bile veliki problem stanovnika Novog Sada.
Najfatalnija poplava u istoriji Novog Sada desila se u 19. veku, u martu i aprilu 1876. godine.
Šteta napravljena prilikom ove poplave bila je ogromna.
Nasipi su užurbano popravljani, dozidani su šančevi oko grada i prokopani odvodni kanali.
Osim ove poplave sećamo se i one iz 1926. godine i 1954. godine, a najveća poplava u novije vreme datira iz 1965. godine.
Posle te poplave u okviru rekonstrukcije odbrambene linije od zaštite od Dunava iz nužde je izniklo omiljeno šetalište Novosađana.
I kolko se sećam Dunav veštački izliven kod Vajske tj pušteno da voda poplavi polja da nebi stradali gradovi nizvodno od Vajske.
E ako se ovakva klima nastavi nećemo morati više brinuti o poplavama!
Novosadski kej
Omiljeno mesto za šetnju Novosađana je nasip izgrađen kao zaštita od poplava.
Popularni Kej podeljen je na tri celine, odnosno ulice i njih čine Sunčani kej, Kej žrtava racije i Beogradski kej.
Sunčani kej počinje kod kapije bivšeg brodogradilišta i završava se kod mesta gde Bulevar cara Lazara izlazi na kej.
Kej žrtava racije je sledeća „ulicaˮ i pruža se sve do mosta Duga.
Poslednji u nizu, Beogradski kej, završava se na „špicu“, gde počinje Kanal Dunav–Tisa–Dunav.
U periodu od 2009. do 2012. kej je potpuno renoviran, izgrađene su pešačka, biciklistička i trim-staza.
Koncept rekonstrukcije keja zasnovan je na ideji zdravog načina života i prvi put u svojoj istoriji Novi Sad je zaštićen od poplava.
Zagađenost Dunava
Zbog neprimerene ljudske upotrebe i zagađenja, Dunav danas prikuplja neprečišćene otpadne vode iz gradova i okolnih polja.
Zagađenju doprinose i nagli razvoj brodskog saobraćaja, otpad iz fabrika, hemikalije iz poljoprivrede, izlivanje kanalizacije, industrijskih otpadnih voda, nafte, bacanja raznog smeća ali i NATO bombardovanje Srbije, 1999. godine.
Vremenom se deo ovog zagađenja taloži na obalama reke i narušava prirodnu ravnotežu eko-sistema sa velikim posledicama po stanovništvo, floru i faunu.
Prisustvo bakterije ešerihije koli izuzetno je visoko.
Naučnici su u Dunavu našli više plastičnih čestica nego ribljih larvi. Kada se mikroplastika veže na komadiće gvožđa, postaje izuzetno opasna jer, jedući ribu, mi unosimo u organizam sve te zagađivače.
Zagađenje Dunava ugrožava izvore pijaće vode za oko 80 miliona ljudi.
Naš doprinos treba da bude u tome što ćemo otpad adekvatno odlagati i prečišćavati otpadne vode.
Kakvi smo ,dobro je da smo zivi
Dunavski rak
U Srbiji postoji veliki broj različitih vrsta rakova koji žive u Dunavu.
Postoje domaće (autohtone) i strane (alohtone) vrste rakova.
Najpoznatiji domaći rečni rak latinskog naziva „astacusˮ obično živi u vodi sa kamenom podlogom, većim protokom i manjim zagađenjem.
U Dunavu živi i američki rak „orconectes limosusˮ, koji je u Srbiju došao iz inostranstva i ozbiljno ugrožava život drugih vrsta.
Doneli su ga Nemci 1959. godine u Budimpeštu kako bi nadomestili nestajanje domaćeg raka zaraženog kugom.
Od tada počinje njihovo širenje po Dunavu, a u Srbiji se pojavio početkom 2000. godine.
Američki rakovi svojom invazijom osvajaju Dunav i domaćem raku preti izumiranje.
Prema mišljenju stručnjaka, prisustvo rakova ne treba da nas plaši jer oni pobegnu kad osete prisustvo ljudi.
Ja pročitao duvanski
Eko-sistem Đerdapske klisure
Izgradnja hidroelektrane mnogo je promenila izgled klisure, dubinu reke, prilaze obalama ali i eko-sistem.
Uprkos brižljivim pripremama kako bi brana napravila što manje štete, nekih ribljih vrsta više nema u tom delu toka Dunava.
To je uticalo na promenu životnih i alaskih navika tamošnjeg življa.
U dubokim virovima Kazana milenijumima su se mrestile morune, jesetre i haringe iz Crnog mora.
Podizanjem hidroelektrane presečeno je uzvodno putovanje morune i jesetre.
U vreme mresta, crnomorska riba stiže samo do betonskih stubova brane.
Vrzma se i mresti između olupina nemačke ratne flotile potopljene u Drugom svetskom ratu.
Đerdapska klisura
Đerdap je najduža i najveća klisura u Evropi i tu je Dunav najdublji.
Stena Greben sazdana je od kamenih slojeva, koji su se taložili u doba jure.
Ovaj kanjon na najbolji način svedoči o geološkom razvoju i velikim prirodnim silama koje su se ukrštale i prelamale tokom duge geološke istorije.
Najdublji deo toka kroz klisuru nazvan je Kazan (Mali i Veliki) i jedan je od najživopisnijih, najlepših i najtajanstvenijih prirodnih lokaliteta.
Širina Dunava u Malom kazanu iznosi osamdeset, a dubina devedeset metara.
U Kazanu kod „Gvozdene kapije“, Dunav preseca put između Karpatsko-balkanskog venca, mestu na kojem su mnogi Rumuni za vreme vladavine Čaušeskua rizikovali život, pokušavajući da preplivaju reku tamo gde je najuža ali i najdublja.
Dunav dom prirodi
Dunav je oduvek bio dom različitim prirodnim staništima i pravo je blago za ljude koji žive u njegovoj blizini.
Iako su ljudi puno intervenisali u toku Dunava, on i dalje ima veoma posebna staništa kao što su ostrva, peščani sprudovi, meandri i rukavci.
Dunav je dom za više od 5.000 različitih vrsta biljaka i životinja.
Oko šuma, močvara i pod vodom Dunav krije jedan veoma živahan svet: u plićaku kečige polažu svoja jaja, zmija potočarka lovi mušice, a budnim okom je prati čaplja kako bi je iznenadila i uhvatila.
Po dnu Dunava šetaju rakovi, a na površini iznad njih kruže mali kormoran i patka njorka.
Dabrovi grade svoje brane i tako prave nova plavna područja.
Pored Dunava živi nekoliko stotina vrsta ptica u harmoničnom skladu sa zakonima prirode.
Arheologija Dunava
Na desnoj obali Dunava, 15 kilometara istočno od Beograda, nalazi se arheološki lokalitet Vinča.
Ovde su pronađeni predmeti iz neolita i smatra se najvećim praistorijskim naseljem u Evropi.
Nedaleko od Donjeg Milanovca nalazi se Lepenski vir, praistorijski muzej na otvorenom.
Poznat je po savršeno isklesanim kamenim figuricama ljudi sa ustima nalik na riblja i velikim očima.
Ostaci rimskog logora i grada pronađeni su na lokalitetu Viminacijum, 12 kilometara od Požarevca.
Pretpostavlja se da je grad nastao u I veku i trajao je sve do VII veka nove ere.
Iznad Đerdapske klisure, kod Kladova, nalazi se čuvena Trajanova tabla, spomenik rimskom caru Trajanu.
Ona je sastavni deo istorije povezane s rimskim putevima i plovidbom Dunavom.
Kultura Dunava
Dužina Dunava kroz Srbiju je 588 kilometara.
Fruška gora, oaza mira, proteže se duž desne obale Dunava.
Ovaj lokalitet krase šume bogate hrastom, grabom, bukvom i lipom.
Poznata je po brojnim arheološkim nalazištima i manastirima kojih ima ukupno sedamnaest.
Sedištem Nacionalnog parka Fruška gora smatra se Sremska Kamenica.
Na obali Dunava ima sedam srednjovekovnih tvrđava: Petrovaradinska, Beogradska, Smederevska, tvrđava Ram u Požarevcu, Golubačka, Bačka i Fetislam u Kladovu.
Arheološki lokaliteti su Lepenski vir, Vinča, Viminacijum i Trajanova tabla, za posetioce koji ne vladaju znanjem iz arheologije slična je gledanju naučnofantastičnih filmova.
Dunavska voda za piće
Voda pokriva 70,9% površine Zemlje, samo 3% sveukupne vode na planeti je slatka voda. Samo jedna trećina od ta 3% dostupna je ljudima, ostatak je zaleđen u glečerima i ledenim kapama.
Većina dostupne vode je podzemna, a samo 0,3% površinska voda.
Sliv reke Dunav je 817.000 km² i koristi ga 19 zemalja, što ga čini najvećim međunarodnim rečnim slivom.
Prosečno pražnjenje je 7.000 kubnih metara u sekundi i zbog tako velike količine vode, Dunav je jedan od najznačajnijih izvora sveže vode za piće.
Procenjuje se da 20 miliona ljudi zavisi od ove reke za pijaću vodu.
Tome potpomažu pritoke Dunava kojih ima preko 300.
Najznačajnije i najveće pritoke su: Leh, Regen, Izar, Iler, In, Ens, Morava, Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Velika Morava, Karaš, Siret…
Još smo koliko, toliko zdravi, kakvu vodu pijemo.
Novosadska kanalizacija direktno u dunav
Međunarodni dan Dunava
Dunav je jedna od najlepših reka na svetu koja ima veliki problem sa zagađenošću.
Konvenciju o zaštiti reke Dunav potpisali su 29. 6. 1994. godine u Sofiji (Bugarska), predstavnici podunavskih zemalja i Evropske unije.
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa.
U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav, čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Konvencija o zaštiti reke Dunav osnov je za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.
JupiJE zanimljivosti
Za sve vas koji uživate da otkrivate nove zanimljivosti, inovativne gedžete i najnovije izume. Za vas koji imate veliku strast prema genijalnim idejama, najnovijom tehnologijom, prirodi, misterioznim saznanjima o našem organizmu, svemiru ali i Novom Sadu. Pratite nas i pogledajte prvi nove kratke video forme koje će bili prikazivane na internet portalu i na Facebook stranici: https://www.facebook.com/JupiJEcom/
Čvrsto verujemo da svačija budućnost može imati koristi od ovakvih zanimljivosti i dostignuća. Obožavamo da sve što proučimo i naučimo sažmemo i pojednostavimo u najprivlačnijoj formi. I to u vidu kratkih, zabavnih, kulturnih i edukativnih video filmova za sve uzraste.
Samo saznanje da ovakve zanimljivosti prirode, čoveka i univerzuma postoje oduševiće gledaoce, proširiće njihovo znanje, ispuniće im dan i obogatiće im dušu. Najnovije informacije o zanimljivim činjenicama ispuniće dnevne potrebe za saznanjima i nahraniti mozak gledalaca.
JupiJE uživa da pronalazi i najdivnije citate, da pravi najlepše e-čestitke i najzanimljivije video poruke za nas ali i za vas. Besplatno možete da šaljete video animirane čestitke e-mailom, viberom isl. ili da ih šerujete na društvene mreže i tako ulepšate dan voljenima i prijateljima.
JupiJE će vas zabavljati satima i zadiviti vaše prijatelje šerovanjem našeg linka sa interesantnim saznanjima ili porukama.
Ako želite da pratite sve što pronalazimo, najnovije besplatne elektronske foto i video čestitke samo kliknite Like Facebook stranicu JupiJE Card, Besplatne Čestitke, Poruke, Citati i Pokloni: https://www.facebook.com/JupiJEcard/
Ukoliko i vi želite da nas podržite pogledajte više na https://jupije.com/donacije/ i postanite deo JupiJE kratkih videa. Vaš logo će zajedno sa našim filmićima obići svet na društvenim mrežama i internet portalima. Uključi se, kontaktiraj nas ili samo doniraj simboličan iznos i pomozi nam da lakše nastavimo sa radom.
Ovakvi kulturno-edukativni i zabavni video filmovi postaju svakodnevna potreba za gledaoce a vi ih prosleđujete na vašim Facebook profilima i postajete isto toliko zanimljivi prijateljima, širite vaš krug deleći interesantne činjenice i savete. Like and Share 🙂
